TEST: Audi A3 Sportback 2.0 TDI

Da li verzija sa petora vrata Audijevog modela „A3“ donosi nešto suštinski novo ili su, ipak, u pitanju samo nijanse, praktične potrebe i lične preferencije?
DRUGA OFANZIVA

Iako smo sa Audijevim modelom „A3“ već imali priliku da se družimo, i to nedavno, na uporednom testu protiv Mercedesove A klase i BMW-ove „serije 1“, ovaj put, na „ispit“ nam je stigao model sa petora vrata, odnosno fabričke oznake sportbek. Spolja gledano, osim 30 mm većeg međuosovinskog rastojanja, koje velika većina neće ni primetiti, zadnjeg para vrata i diskretnih, uzdužnih krovnih lajsni, ovaj model vizuelno ne donosi gotovo ništa značajno novo u odnosu na „obični“ A3, pa o samom dizajnu Audijevog, drugog po veličini modela (TT ovde ne računamo!), ne treba trošiti previše reči. Ipak, nešto „oštriji“ u odnosu na prošlu generaciju, novi model u potpunosti se uklapa u korporativne trendove koji su otpočeli još sa aktuelnim modelom „A8“. I ispod haube, takođe, nema promena, budući da i ovaj „A3“ pogoni dvolitarski TDI agregat sa 150 KS, uz koji je stigla šestostepena manuelna transmisija…

Testirani automobil došao je na test u „atrekšn“ paketu opreme. To znači da ćete umesto prepoznatljivog, a svakako još uvek modernog i dopadljivog trokrakog upravljača, koji smo imali priliku da „koristimo“ kod modela „A3“ u Ambišn paketu, sada ispred sebe imati pomalo nezgrapni i ne previše dopadljiv volan sa četiri paoka. I na njemu nema ništa… Baš ništa od komandi! Već smo onda spomenuli da je u novoj generaciji „A3“, centralna konzola „očišćena“ od mnogobrojnih tastera i komandi, tako da sada njome sada dominiraju dva velika ventilaciona otvora, kao i centralni displej koji se izdiže iz nje prilikom startovanja motora. Za ovo „zadovoljstvo“, naravno treba doplatiti 471 evro u osnovnom paketu „atrekšn“, dok su komande multimedijalnog MMI sistema (telefon, navigacija, audio uređaj i parametri vozila), kao i električna parkirna kočnica, na svom tradicionalnom mestu, odnosno na centralnom grebenu. Na prvi pogled u enterijeru sve ukupno deluje pomalo sterilno, ali se mora priznati da je, ipak, jednostavnost rukovanja zagarantovana… Naravno, visok kvalitet upotrebljenih materijala i završne obrade.

Najveća razlika, kao što se i naslućuje, jeste na zadnjoj klupi. Njoj se zahvaljujući povećanom međuosovinskom rastojanju, svakako i zadnjim vratima, sada pristupa mnogo lakše, a prostora za putnike ima sasvim dovoljno. Možda nešto više za glavu nego li za kolena, mada se čini da ni nešto krupnije osobe ne bi trebale da imaju problema pozadi. Ipak, kao što smo i na uporednom testu zamerili, čini nam se da je vozačka pozicija ono šta bi trebalo da bude nešto bolje, onakva na kakvu smo od Audija i navikli sve ove godine. Potrebno je prilično vremena da se namestite baš kako vam odgovara, a i tada, stalno vas prati osećaj da bi trebali da „zategnete“ koji zub točkića za nagib ili polugice sa podešavanje visine sedišta. Za to vreme, nešto drugačiji raspored zadnje klupe u enterijeru, „oslobodio“ je i dodatnih 15 litara u prtljažnom prostoru. Tako se sada A3 Sportback može pohvaliti zapreminom prtljažnika od 380 litara.

Ono što će sigurno obradovati sve putnike jeste odlična zvučna izolacija. Primetno je gotovo kompletno odsustvo buke kotrljanja točkova i „štektanja“ komon-rejl dizela. Takođe, i pored tvrđeg trima oslanjanja i udobnost je nešto čime se „A3 sportbek“ može pohvaliti, čak i na lošijim putevima. Nijednog se trenutka ne čini previše mekano za agresivniju vožnju kroz krivine, ali se ponekad, i pored multilink oslanjanja pozadi, primećuje tendencija „premeštanja” zadnjeg dela vozila prilikom nailaska na neravnine na putu. No, i pored toga, čak i serijski točkovi od 16 cola, sa pneumaticima 205/55, sasvim solidno obavljaju svoj posao i sistem kontrole stabilnosti (ESP) čine neuposlenim većinu vremena.

Sam dvolitarski TDI agregat, dobro poznat od ranije, pruža više nego pristojne performanse, a nalet obrtnog momenta od 320 Nm već pri 1750 o/min, izaziva pravu adrenalinsku zavisnost. Ipak, kao što smo naglasili i na uporednom testu, sve strože eko-norme, „kumovale“ su osećaju nedostatka elastičnosti u višim stepenima prenosa, iako bord-kompjuter putem displeja, „savetuje“ vozača da već pri 1600 obrtaja, slobodno prebaci u viši stepen prenosa. I onda se vožnja na 1200 o/min u gradu ne čini baš kao optimalno rešenje, ni za sam motor, niti za uslove vožnje, jer da bi se izvukla puna snaga motora, više nije dovoljno samo pritisnuti papučicu gasa i „poterati“ kazaljku obrtomera do polovine skale, već je neophodno osetno se približiti crvenom polju, a to neretko zahteva „spuštanje” u niži stepen prenosa, baš kao što biste to radili kod nekog benzinskog motora. No, ni to ne predstavlja problem, budući da je ručicu šestostepenog manuelnog menjača, koju odlikuju precizni i kratki hodovi, zaista milina koristiti. Za sam kraj, kao po pravilu, došlo je na red i pitanje cene, odnosno isplativosti nabavke ovog automobila. Kao što smo još na uporednom testu spomenuli, osnovna cena i ne predstavlja veliku prepreku, koliko ona završna, kad „podvučete crtu“ ispod dodatne opreme koju ste odabrali za svog ljubimca. U ovom slučaju, na osnovnih 27.432 evra, odmah u startu treba doplatiti 721 evro za „fantom blek“ boju koju je posedovalo vozilo na testu, što nas je u najmanju ruku iznenadilo. Nakon toga, budući da se radi o osnovnom, „atrekšn“ paketu opreme, novac treba izdvojiti i za spomenuti LCD displej (471 evro), parking-senzore pozadi (443 evra), 10-krake aluminijumske naplatke (499 evra), automatski klima-uređaj (610 evra), informacioni kolor ekran na instrument-tabli (376 evra), pa čak i na, verovali ili ne, paket pregrada i kukica za vešanje prtljaga u prtljažniku (košta neverovatnih 200 evra)… Uz još po koju „sitnicu” kojom je test-vozilo bilo opremljeno, za čas se stiže do cifre od 32.584 evra, što se više i ne čini tako idiličnim kada u obzir uzmete da se radi o automobilu C segmenta, i to još u osnovnom paketu opreme, bez obzira na sve gore navedene vrline i ukupni utisak o kvalitetu. Međutim, kao što se kaže da svaka roba ima svoga kupca, tako smo potpuno ubeđeni da će i novih „A3 sportbeka“, na našim ulicama uskoro biti u većim količinama, naročito uzevši u obzir tradicionalni kult obožavanja, da se tako izrazimo, koja „četiri prstena” imaju na ovim prostorima.

Zoran Živkov
Fotografije: Mihajlo Todorović

AUDI A3 SPORTBACK
Motor R4, dizel, 16 ventila; 1.968 ccm, 150 KS pri 3.500 – 4.000 o/min; 320 Nm od 1.700 do 3.000 o/min
Karoserija hečbek, 5 vrata, 5 sedišta; d x š x v 4.310 x 1.785 x 1.425 mm, međ. rast. 2.636 mm; masa 1.385 kg; prtljažnik 380 l
Transmisija manuelna, šestostepena; pogon na prednje točkove
Kočnice samoventilisani diskovi napred; puni diskovi nazad
Pneumatici 205/55 R16
Performanse 0 – 100 km/h za 8,7 s; 216 km/h; 4,2 l/100 km; emisija CO2 108 g/km
Cena 32.584 evra
Rejting + Precizan menjač, udobnost, zvučna izolacija
– Pozicija za upravljačem, cena
Utisak Visok kvalitet izrade i dobre vozne karakteristike čine model „A3 sportbek“ jednim od najpoželjnijih premijum hečbek modela u C segmentu